U ovim hladnim jutrima punima magle naša gošća pružila nam je vrlo toplu maglovitu večer, večer u maglovitoj šalici tako kristalno čista zbog zrelih i živopisnih stihova naše mlade pjesnikinje. Dobitnica „Goranovog proljeća“ iz mlađih dana nastavila je rasti uz olovku i papir te je svoje stihove zapečatila u petrinjske korice. I neka nam piše Lana, neka stvara, a mi ćemo čitati, slušati, uživati dok ispijamo jednu slatku Jesensku šalicu magle…

Â